На иницијативу народне посланице Александре Мајкић, пре непуних годину дана у Кикинди је формирана Женска парламентарна мрежа. Организација која окупља одборнице и посланице у скупштинским домовима без обзира на то којој политичкој опцији припадају.

Који су досад најзначајнији домети Женске парламентарне мреже?

АМ: Најзначајније што се десило у последњих неколико година, а тиче се родне равноправности, јесте доношење Закона о спречавању насиља у породици, средином прошле године. Доношењу Закона свакако је допринела Женска парламентарна мрежа, како на републичком и покрајинском нивоу, тако и подршка локалних женских мрежа. Глас жена у политици је све јачи. Очекујемо ускоро у Народној скупштини Србије доношење и Закона о родној равноправности, који ће омогућити да и жене и мушкарци имају једнаке могућности за укључивање у све сфере друштва. Убеђена сам да ће законско регулисање брже и ефикасније донети промене у овој области, много пре него да чекамо да друштво само сазри и поштује све принципе родне равноправности без законских норми.

Помак је направљен и у женском предузетништву, кроз разне конкурсе за доделу средстава за подршку развоја женског предузетништва. Финансијски самостална жена много лакше може да се избори за права која су јој угрожена.

Шта можете рећи о учешћу жена у друштвено-политичком животу?

АМ: Заступљеност жена на функцијама у локалу је сигурно много већа него раније, али још увек није довољна. Уврежено је погрешно мишљење да су жене способне, пре свега, за социјалну заштиту, образовање, културу и друге „женске“ послове, док су превасходно „мушки“ послови инфраструктура, јавна предузећа и све области где треба руковати новцем. Разлог за мању присутност жена у политици можемо наћи и у, код нас традиционалном, преузимању бриге о домаћинству и деци, које јеискључиво је препуштено женама. Тако њима, уз посао или и без посла, остаје мало времена за политику. 

Нове кикиндске новине