Привреда је та која зарађује новац, како за нас у локалној управи, тако и за образовање, културу, здравство, спорт и друге у надградњи – наглашава за наш лист градоначелник Кикинде Павле Марков, указујући на то да је с добијањем статуса града, Кикинда постала атрактивнија инвеститорима, добила нову перспективу и шансу више да докаже своје вредности и развија се. – Наши досадашњи највећи успеси на том пољу су да је после неколико деценија изграђена прва, нова, у потпуности инфраструктурно опремљена индустријска зона на површини од 18 хектара. У погледу учињеног на опоравку привреде, довођењу инвеститора и отварању нових радних места, као и стратегији да Кикинда буде економски снажна, као што је то била раније, Марков констатује да је од посебног значаја за град Кикинду то што су успели у свом настојању да се трајно отвори међународни друмски гранични прелаз Наково–Лунга, који је омогућио долазак великог италијанског инвеститора „Зопас индустрис”.
– У тој фабрици је за годину дана, у халама површине 5.500 квадратних метара, запослено више од 380 радника, с пројекцијом да ће их у наредне две године бити око 800. Ради повећања атрактивности за инвеститоре, претежне извознике, град Кикинда је од марта 2016. године добио подручје слободне царинске зоне. Веома је важно и што Метанолско-сирћетни комплекс МСК поново ради. Кикиндска привреда је већ деценијама извозно оријентисана и у пословању с иностранством остварује суфицит – наглашава Марков.

Због покренутог замајца економског развоја и довођења инвеститора, указала се потреба па се кренуло у изградњу друге индустријске зоне, где су у току радови на гасификацији и комуналном опремању. По речима градоначелника Маркова, с почетком рада немачког „Тениса” очекује се и развој свињогојства и сточарства на том подручју, а не само примарне пољопривредне производње.
Планира се и изградња вишенаменске фабричке хале ,која ће бити понуђена инвеститорима који желе да брзо започну производњу.

Од капиталних инвестиција у инфраструктуру, градоначелник Кикинде истиче да је у претходном периоду, готово десет година од почетка радова, завршена потпуна реконструкција државног пута ка Београду и Новом Саду, на деоници од Кикинде до Башаида.

– Сваке године радимо на замени дотрајале водоводне мреже, као припрему инфраструктуре за будућу фабрику воде, коју ће финасирати Немачка развојна банке КфЊ. После много деценија, Кикинђани ће имати здраву пијаћу воду из чесме. Ускоро планирамо и реконструкцију и изградњу пијаце у центру града – најављује будућа улагања градоначелник Марков.

Он додаје да је у протеклом периоду значајна пажња посвећена и улагањима у кикиндска села па је тако у асфалтирање улица и тротоара инвестирнао више од 120 милиона динара, с намером да се подигне квалитет живота и онима који живе у неком од девет села.

– Значајне своте уложене су у реконструкцију локалних саобраћајница, замену водоводне мреже, изградњу канализационе мреже у деловима града где је до сада није било. Улажемо и у обнову и реконструкцију вртића, основних и средњих школа у граду и селима, да би наши најмлађи суграђани имали што боље услове за учење и одрастање у нашој средини. Не запостављамо ни културу, тако да ће до краја ове године Кикинда имати потпуно реконструисану зграду Народне библиотеке „Јован Поповић”, као и новоизграђени музеј теракоте у бившем „Мањежу”, што ће бити велелепно здање савременог вајарства у глини, базираног на делима Интернационалног симпозијума „Тера”. У току је препрема за почетак изградње фојаеа Народног позоришта – каже Марков.

Кикинду је у значајној мери оснажило и добијање статуса града, у погледу успешнијег функционисања локалне самоуправе, али је то отворило и простор за престројавање и развој.

Градоначелник Кикинде Павле Марков наглашава да је сарадња с институцијама Републике Србије и АП Војводине боља но икад, и у Београду и у Новом Саду.

– Коначно можемо да куцамо на врата оних који имају разумевања за наше потребе и проблеме, што годинама, посебно до лане, у институцијама Покрајине није био случај. И од Републике и војвођанске администрације на конкурсима добијамо значајне своте, које улажемо у привредни развој, путну и комуналну инфраструктуру, обнову институција образовања, културе, здравствене заштите, спорта. Град Кикинда је из Републике Србије и АП Војводине, од 2014. до краја 2016. године, обезбедио нешто више од 315 милиона динара. Такву сарадњу и разумевање очекујемо и у наредном периоду, свесни да само добрим пројектима можемо то остварити – каже Марков.

Уз финасијску помоћ Владе Републике Србије и ресорних министарстава, у Кикинди су саградили нову индустријску зону, Граду је пренето у власништво земљиште за изградњу додатне индустријске зоне, добијена је слободна царинска зона, изводе се обимни радови на институцијама културе.

– Заједно с Покрајином улагали смо у обнову водоводне мреже и изградњу канализационе, замену топловода за даљинско грејање, радимо на школским и предшколским објектима и другим улагањима– оцењује Марков.

– Изменом Закона о територијалној организацији Републике Србије из фебруара 2016. године, Кикинди је дато то што јој по свему припада, као центру Севернобанатског управног округа и граду дуге традиције, а што нам је само из политичких разлога ускраћено 2007. године када је он донет – напомиње Марков. – Постали смо атрактивнији инвеститорима, добили смо нову перспективу, шансу више да докажемо нашу вредност. Од тренутка преузимања власти, ова администрација је радила на себи. Ми смо први град у Србији који је реконструисао јавни сектор и пре него што је то држава наложила.

Он додаје да је градска власт посебну пажњу посветила улагању у образовање, спорт и културу, те да је Кикинда спремна да прати европске, па и светске токове, а с поносом истиче заједнички живот свих грађана који, иако различите вероисповести и нација, живе у узајамном поштовању, миру и толеранцији.

– Свакако треба поменути и богату историју града, културно наслеђе и нематеријална културна добра, међу којима се посебно истичу Симпозијум „Терра”, Сувача, етно-камп Друштва „Гусле”, остаци мамута, сове ушаре, лудаја, пашњаци велике дропље, као и једна од 50 најлепших улица у свету, Улица генерала Драпшина, јер све то чини туристички потенцијал града.