Данас се навршава 24 године од почетка најсрамније војне акције у послератној историји старог континента, агресија на једну малу, самосталну и поносну земљу.

У ноћи 24. марта 1999. године нешто пре 20 сати Нато је бацио прве бомбе на нашу отаџбину.

Агресор никога није штедео, ни болнице, возове, колоне избеглица, цивилне жртве, а ни децу.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 кућа и зграда, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста.

За 78 дана погинуло је готово осамдесеторо деце. Ми и данас, готово две и по деценије касније можемо рећи само: Зашто?

Кикинда се данас сећа суграђана који су своје животе положили на олтар отаџбине и тим чином постали бесмртни у колективној свести нашег града и народа. Сви они бранили су најсветије, остављено од предака - своју домовину.

Као што Вам је познато Кикинда је град који се поноси тиме што не прави разлику између жртава, али и хероја свих ратова. То чинимо јер су сви они на првом месту били Кикинђани, наше комшије, породица и пријатељи.