Мићо Стојановић, нова кикиндска  лидерска громада изникла из  «жуте» кадровске кухиње Пајтићеве Демократске странке и данас је као и много пута до сада својим јавним наступом показао политику сплеткарења, обмањивања јавности на већ много пута поновљене теме отпуштања, запошљавања, некаквог кривотворења и сличних бесмислица. Ваљда мисли да ће тиме у слабој, скоро никаквој конкуренцији истомишљеника,  главну  позицију лидера опозиције добити учесталим иступима у јавности и, наравно, критиком актуелне локалне, али и републичке власти. Упиње се тако, из све снаге, Мићо, да, попут, боксерским речником казано, недораслог супарника противнику зада што жешћи ударац. Па, као и сваки преамбициозни аутсајдер, неконтролисано млатара рукама и удара испод појаса.

Како другачије протумачити серију Стојановићевих изјава, изведених из полуинформација, или из неистина на основу чаршијских наклапања?! Толико нетачног, произвољног, исхитреног, злонамерног...слушамо од њега из дана у дан. Све те пуке констатације без покрића, зна се, продукује недостатак сопствне идеје, креације...

Импресивна је, уз то, његова спремност да, у позицији политичког активисте лимитираних провинцијалних домета и задатака,  говори  на све теме, па чак и о најсложенијим привредним проблемима  и највећим екомомским стручњацима  деликатним за  процену и оцењивање. Импресиван је,  иначе, развојни пут Мићин, од металостругарских послова у ливачким погонима, преко сервисирања беле технике, до руковођења Јавним предузећем «Аутопревоз», и садашњег директоровања у Ученичком дому. У»Аутопревозу» је, преко ноћи, сео у угодну  директорску фотељу, одмах почео немилосрдно беспризорно да   растерује  неистомишњенике  и, наравно, неконтролисано запошљава ДС следбенике.  А како је водио фирму најбоље знају запослени, којима је, између осталог,  ускратио исплату доприноса за пензијско осигурање за више година. Памтићемо  га дуго због смешно-тужне бизарности. Примењивао  је, наиме, правило да надокнада која се  исплаћује  у случају смрти члана уже породице запосленог у фирми за њега, а и остале руководиоце  буде вишестреуко већа него за остале раднике - обичне смртнике.

Изгубио је фотељу у «Аутопревозу», али је одмах, мимо конкурса, по партијској линији, добио директорско место у Ученичком дому, који, знамо, надзире покрајинска власт. Одједном је, ето, постао експерт за ученички и студентски стандард, за педагошки рад са младима. Српска напредна странка ће се увек озбиљно и темељно бавити свим проблемима грађана Кикинде, бориће се против корупције и криминала, а у јавност ће као и до сад изаћи аргументовано и довољно гласно да је сви разумеју и то без страха, који је код Стојановића очигледан, човек се нечег плаши. Можда  - за себе?!