Делегација градског одбора Српске напредне странке у Кикинди, коју су чинили потпредседник Главног одбора Миленко Јованов, потпредседник градског одбора Миодраг Булајић и секретар градског одбора Нинослав Чујић, положили су данас венац на једином спомен обележју у нашем граду посвећеном јунацима Првог светског рата. 

О значају овог датума, као једног од преломних тренутака у историји Кикинде, али и 25. новембра, говорио је историчар Лазар Демић. На данашњи дан, пре сто година, Кикинда је ослобођена у Првом светском рату, док је 25. новембра 1918. године, на Великој народној скупштини у Новом Саду, донета одлука о присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.

Овом датуму претходили су и још неки важни дани за нашу историју, а они су имали пресудну улогу у ослобођењу:

- Неколико дана пре него што је српска војска са бригадиром Драгутином Ристићем ушла у Кикинду, већ су формирани органи управе. Они су били привременог карактера, јер је неко морао да припреми грађантсво на нове околности. Наш град ће ово обележити уз велико одушевљењем, јер овај период од 100 година то заслужује. У једном периоду овај датум је био скрајнут и донекле заборављен. Ако ништа друго, ми смо их носили у срцу.

Кикинда је у Великом рату дала највише добровољаца, сразмерно броју становника. У наш град долазили су и заробљеници, па у спомен костурници почивају и њихови посмртни остаци:

- У наш град су долазили заробљени војници Аустро-Угарске, који су ратовали на ратиштима широм Европе. Овде су се нашли и ратни заробљеници из Краљевине Србије, царске Русије и Краљевине Румуније. На овом простору сахрањена су 184 припадника ових армија. Било би неправедно не споменути и 24 Кикинђанина, који су страдали ратујући и извршавајући своје грађанске дужности на страни Аустро-Угарске. Кикинда се поноси на своју прошлост, поготово на овај славан период, који сигурно више нећемо заборављати.

Кикинда не заборавља овај датум, већ га обележава низом манифестација. Помен на Железничком гробљу увеличале су и ученице ССШ „Милош Црњански“ и Гимназије „Душан Васиљев“, које су говориле родољубиве стихове.