Поводом 20. новембра, Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, на спомен костурницу на Железничком гробљу, венце су положили званичници локалне самоуправе и Севернобанатског управног округа. То су учинили и представници Удружења Српских ратних ветерана, Савеза потомака ратника Србије 1912- 1920. године, СУБНОР-а, Савеза резервних војних старешина и други. Након комемораитвног скупа крај костурнце у којој је сахрањено скоро 200 добровољаца- Срба, Руса и Румуна, обележавање 101. годишњице ослобођења Кикинде у Првом светском рату, настављено је у холу Градске куће. Венци су положени крај спомен плоче пуковнику Драгутину Ристићу, команданту пешадијског пука “Књаз Михајло”. На данашњи дан, 20. новембра 1918. године, он је грађанима Кикинде објавио да је у њихов град стигла слобода. Спомен плоча постављена је на овом месту прошле године, а открили су је градоначелник Кикинде, Павле Марков и Лазар Демић, потпредседник ГО Савеза потомака учесника ратова 1912 - 1920. године. Демић је подсетио да је, уз спомен костурницу на Железничком гробљу, ово једино спомен обележје у граду које нас враћа у стогодишњу прошлост и додао да су вече раније, поводом 101. годишњице ослобођења Кикинде у Првом светском рату, у Културном центру, представљање књига др Милана Мицића „Американци - српски добровољци из САД 1914-1918“ и „Банат новембар 1918“:

 

На свечан и достојанствен начин обележавамо један од најважнијих датума у историји нашег града. На данашњи дан, 20. новембра 1918. године, у Кикинду је ушла српска војска на челу са пуковником Драгутином Ристићем. Одајемо почаст погинулима и дубоко им се клањамо. Они су дали своје животе за оно што је највредније, а то је слобода- нагласио је Булајић. Комеморативном скупу присуствовао је Александар Конанихин , први саветник амбасаде Руске Федерације у Србији:

 

У сваком рату били смо заједно. Били смо на истој страни. Ова наша славна прошлост је темељ за нашу идућу сарадњу, за добробит руског и српског народа- казао је Конанихин. Председник Савеза потомака ратника Србије 1912- 1920. године, Љубомир Марковић, оценио је да је Кикинда на, како је рекао, најсјајнији начин осветлила лице једне генерације која је показала како се брани отаџбина:

 

За отаџбину је живот дало милион и 247 хиљада војника и старешина, а Војводина се присајединила матици Србији- казао је Марковић.